Ruska duma upozorava da se vojna sila protiv Libije primenjuje neselektivno

Državna duma Rusije izjavila je da prilikom primene vojne sile protiv Libije ne postoji selektivnost. U odluci pod nazivom „O situaciji u Libiji“ izražena je zabrinutost razmerama i formama vojne operacije. Ruski poslanici pozvali su parlamente Francuske, Velike Britanije, SAD, Italije, Kanade i drugih zemalja da doprinesu hitnom prekidu borbenih dejstava.

Državna duma zabrinuta je time što se situacija u Libiji razvija po najnepovoljnijem scenariju, izjavio je za Glas Rusije predsednik komiteta donjeg doma parlamenta za međunarodne poslove Konstantin Kosačov.

U našoj odluci stoji predlog upućen predsedniku i vladi povodom daljih dejstava Rusije. Smatramo da ona treba da budu koncentrisana kao prvo na to da se postigne neusmnjivo poštovanje rezolucije SB UN o Libiji od strane svih učesnika ovog konflikta. Ona predviđaju hitni prekid korišćenja vojne sile i obnovu političkog dijaloga. U tom smislu podržavamo ovu misiju posredništva Rusije u konfliktu, čiju inicijativu je dao predsednik Dmitrij Medvedev.

Međutim sama vojna operacija u Libiji protiv Gadafijevog režima suočava se sa ozbiljnim teškoćama. Između ostalog, odredi ustanika, izgleda, razočaravaju međunarodnu koaliciju. Bez obzira na vazdušne napade na  vojne objekte i odrede verne Gadafiju, ustanicima za sada ne polazi za rukom da razviju kopnenu ofanzivu protiv režima. Pri tome upravo na kopneni deo operacije snaga ustanika koalicija je polagala velike nade. Jer samo avionski napadi za svrgavanje režima nisu dovoljni. A za sada se zemlje koalicije ne spremaju da iskrcaju svoje kontigente u Libiji koji bi učestvovali u vojnoj operaciji.

U tim uslovima ozbiljna trvenja su se pojavila među partnerima iz međunarodne koalicije. Dejstva Francuske, uključujući, po rečima zapadnih diplomata, nanošenje prvog napada na Libiju bez dužnog informisanja saveznika o tome, izazvala su gnev SAD i Velike Britanije. To sada negativno utiče na napore predaje komandnih ovlašćenja sa SAD  NATO-u. U toj situaciji saveznici iz koalicije do danas nisu uspeli da izrade odluke ko će kasnije koordinisati libijsku operaciju. Neusaglašenost delovanja je dovela do toga da je dan ranije Norveška objavila da povlači svojih šest lovaca iz Libije. Mišljenje eksperta Instituta za orijentalistiku RAN Borisa Dolgova.

„Vojna operacija u Libiji je dovela do toga da se među zapadnim saveznicima pojavljuju znaci raskola. Britanske snage nanose udare, francuski avioni, američki vojni brodovi i podmornice nanose udare. Ali do sada nema organa koji koordinira i koji bi mogao da se pita za rezultate ovih vojnih dejstava.“

U tom kontekstu rastu protivrečnosti unutar samih zemalja učesnica koalicije. U tim uslovima razmatranje pitanja šta da se radi sa Libijom ponovo se vraća u SB UN. On se okuplja u četvrtak. Rusija, Kina, Indija, Brazil, Turska, iza arapskih zemalja traže prekid krvoprolića.

(Glas Rusije)